« Da mu predočim Liku i Jadransko more sa velebne visine , uzlazimo na Veliku Visočicu, pasemo i parimo oko na daleko i široko , pa se zakićeni čedima božice Flore, opet s druge strane vraćamo u grad najvelebnije prirode u domovini . «
« Vidik je dalek i veleban! Gledasmo cielu Liku, od mrke Velike Kapele i sjevernog gvozdenog Velebita do nebotičnih Dinarskih planina. Prema moru liepo se izticao Zadar i cio tamo kraj, sve do blizu Knina…., od otoka izticao se jasno Pag, Rab i Hvar…, vidi ce cio Kvarner s Krkom, Cresom i Lošinjem, južni dio Istrije, a na Kraju obzorja izticahu se Apenini u Italiji. Divan je to vidik, vidik koji glede daljine i raznolikosti u malom možemo prispodobiti onomu što ga uživasmo god. 1878. sa tjemenice Vele Učke u Istriji. Pa ako i jest tako na Visočici i mnogim drugim briegovima domovine, ipak ih je malo, koje krasota prirode podjaruje, da prekorame torbu, da uzmu u ruke štap penjač, pa da obilaze divotnim krajevima, da uzlaze na visoka brda, da se raje i oko si pare na dalekim vidicima.
Putujući već mnogo godina domovinom i gledajući joj tolike krasote i mile i divlje romantike, svagda smo žalili, da smo sami, da nije s nama koja stotina ljudi, koji bi smetnuli u dušu sve ono , što nam domovinu čini liepom i krasnom, što ju nam čini jednom od najzanimljivijih zemalja u Evropi . To ne velimo samo mi, to nam rekoše nekoji muževi koji prodjoše polovicu svieta. «
(Dragutin Hirc , 1900. g
Kristijan
on Četvrtak, 23. srpnja 2009. at 12:57 pm
Pusti tu šuplju priču, otkud ja na naslovnici?!? Pa nije ovo AS portal!!!
žana
on Četvrtak, 23. srpnja 2009. at 1:01 pm
slučajnim odabirom 🙂
Kristijan
on Četvrtak, 23. srpnja 2009. at 1:03 pm
kak sam odro Barbaru Kolar, eno je cijelih 15 metara iza mene… Baš je loša!
Diana
on Srijeda, 29. srpnja 2009. at 8:46 pm
ali da nisi pokazao broj sigurno te nitko ne bi prepoznao na Velebitu 😀
POGLED S VISOČICE
« Da mu predočim Liku i Jadransko more sa velebne visine , uzlazimo na Veliku Visočicu, pasemo i parimo oko na daleko i široko , pa se zakićeni čedima božice Flore, opet s druge strane vraćamo u grad najvelebnije prirode u domovini . «
« Vidik je dalek i veleban! Gledasmo cielu Liku, od mrke Velike Kapele i sjevernog gvozdenog Velebita do nebotičnih Dinarskih planina. Prema moru liepo se izticao Zadar i cio tamo kraj, sve do blizu Knina…., od otoka izticao se jasno Pag, Rab i Hvar…, vidi ce cio Kvarner s Krkom, Cresom i Lošinjem, južni dio Istrije, a na Kraju obzorja izticahu se Apenini u Italiji. Divan je to vidik, vidik koji glede daljine i raznolikosti u malom možemo prispodobiti onomu što ga uživasmo god. 1878. sa tjemenice Vele Učke u Istriji. Pa ako i jest tako na Visočici i mnogim drugim briegovima domovine, ipak ih je malo, koje krasota prirode podjaruje, da prekorame torbu, da uzmu u ruke štap penjač, pa da obilaze divotnim krajevima, da uzlaze na visoka brda, da se raje i oko si pare na dalekim vidicima.
Putujući već mnogo godina domovinom i gledajući joj tolike krasote i mile i divlje romantike, svagda smo žalili, da smo sami, da nije s nama koja stotina ljudi, koji bi smetnuli u dušu sve ono , što nam domovinu čini liepom i krasnom, što ju nam čini jednom od najzanimljivijih zemalja u Evropi . To ne velimo samo mi, to nam rekoše nekoji muževi koji prodjoše polovicu svieta. «
(Dragutin Hirc , 1900. g
Pusti tu šuplju priču, otkud ja na naslovnici?!? Pa nije ovo AS portal!!!
slučajnim odabirom 🙂
kak sam odro Barbaru Kolar, eno je cijelih 15 metara iza mene… Baš je loša!
ali da nisi pokazao broj sigurno te nitko ne bi prepoznao na Velebitu 😀